Hajde

Hajde da šetamo.
Hajde da uzmemo život u svoje ruke.
Pokloniću ti kaktus.
Kaktus sličan meni, želim da imaš nešto slično meni
dok posmatraš kišu kako pljušti kroz prozor.
Posmatrajte kišu zajedno.
Hajde da idemo u Disneyland, pa šta ako smo odrasli?
I nama je potrebno malo čarolije da bi nam život bio lepši.
Hajmo. Odmah. Sada. Bilo gde. Zajedno.
Hajde da prestanemo da budemo toliko ozbiljni,
očajni da budemo “neko i nešto”.
Nije potrebno biti doktor ili advokat da bi bili neko i nešto,
potrebno je da budemo mi.
Ti, ja, malo ludi, ali srećni.
Srećniji od doktora i advokata.
Hajde da podelimo parče hleba, ne zato što nemamo,
već da bi naučili da cenimo.
I sam znaš da na ovom svetu vladaju pare.
Hajde da im ne dozvolimo da nas pokvare.
Hajde, pustićemo radio i slušaćemo malo John Lennona.
Može? A i zašto ne bi moglo, on bar ne laže.
Rekao si da ne voliš obične stvari.
Možda me zato i voliš.
Hajde, reci mi sve što osećaš,
možda me sutra vetar odnese u nepoznatom pravcu
pa nećeš imati prilike više.