Zaljubim se

Zaljubim se u pokret.

Zaljubim se u venu koja ti iskoči na čelu neposredno pre naleta neartikulisanog smeha.

Zaljubim se u način na koji uzimaš i spuštaš šolju za kafu. I u način na koji stojiš dok je kuvaš.

Zaljubim se u dodir, dodir koji nežno lista stranice novina i u lice koje ih zabrinuto čita.

Zaljubim se u čoveka, a ako to nisi, beži od mene. 

Zaljubim se u srce, koje pored svih patnji nastavlja da kuca i da se bori za svoje mesto na ovom svetu gde je teško sedeti i u publici, a kamoli dobiti sam svoje mesto.

Zaljubim se u način kako tvrdiš da bi ovaj svet bio bolji kada bi ljudi nestali i u to što smatram da si u pravu.

A da li volim?

Volim te u najgorim trenucima, u trenucima kada se spokoj negde vešto skriva, a nemir ulazi pod kožu.

Volim te u trenucima neizmerne sreće, kao kada pada kiša.

A mnogo te volim kada pada kiša.

I volim te kada spavaš.

Volim što volim da te posmatram.

Volim što me je strah da te probudim, pa tiho dišem i tiho trepćem samo da te ne bih probudila.

Zaljubim se i volim.

Samo čekam da se pojaviš, znam da ćeš biti upravo onakav kakvog sam te stvorila u mašti.

Znam da ćeš i nadmašiti moja očekivanja.

Samo nikada, baš nikada, nemoj biti površan.