Dođi

Dođi. Pomozi mi da zaboravim bol koja tinja u meni godinama.

Dođi, dozvoli mi da makar na kratko osetim spokoj.

Dođi, želim da te volim svim srcem.

Đođi, da pobegnemo od svega.

Dođi i ovog ludog sveta da se manemo.

No, izmačeš mi.

Što ti se više približavam, to si dalja.

Kliziš mi kroz prste kao kap vode koja isparava.

Nemam te.

A toliko bih da te imam.

Toliko bih da te osetim.

I pero mi izmiče dok te opisujem najbolje što umem,

jer ti,

bežiš i od sebe same.

Jedino što ostavljaš je sećanje,

koje čak i kada ga zakopam negde na dnu srca,

ispliva na površinu.

I onda sve ispočetka.