Ofucani kliše

Ofucani kliše
Ali vrištim, ne osećam lice 

Telo 

Noge 

Ruke 

Sve je nemo, nepomično 

Kao da je vreme stalo i ništa oko mene ne postoji 

Crna rupa 

Univerzum je sada samo univerzum 

Velika crna rupa 

I sve je izgubilo smisao 

Ofucani kliše 

Ali jebeno boli, toliko kao da sutra ne postoji 

Znam, sve je to ofucani kliše 

Ipak, moj vrisak je probudio nebo 

Sve demone i anđele, sada i oni plaču 

Jer sam izgubila ono što sam najviše volela 

Sve je to ofucani kliše 

Ali protiv sebe ne mogu 

Slomio si mi krila, dozvolio da padnem 

I boli, boli, boli 

Svaki sekund 

Bez tebe, bez nas 

Vreme je stalo 

I slomljenih krila  

Ja se borim 

Da ustanem, da se uzdignem 

Da pobedim sebe, da pobedim tebe 

Da nastavim dalje, iako sam izgubila ono što sam najviše volela 

Sve je to ofucani kliše kažem 

I ustajem, odlazim 

Hodam, trčim 

Okrećem leđa 

Sebi 

Tebi 

Nama 

Toj crnoj rupi  

I nastavljam da koračam 

Svaki sekund je kao pad u ledenu vodu 

Ne osećam lice 

Telo  

Noge 

Ruke 

Sve je nemo 

I kažem sebi 

Sve je to ofucani kliše 

I shvatam 

Da vreme nije stalo 

Da mi krila nisu slomljena 

Da sam izašla iz crne rupe koja me vuče na dno 

I priznajem sebi 

Ti si ta crna rupa 

Kojoj okrećem leđa 

I od koje sam 

Odavno 

Trebala 
da odem.