Šta ako?

Šta ako te zavolim
Ako se naviknem na miris tvoje kože
Ili na tvoje kafe
Šta ako poželim da se budim pored tebe
Šta ću ako poželim da ti budem bolja
I naučim da kuvam
I poželim da se skrasim
Da pronađem dom
Sigurno sklonište i toplinu
Zajednički život?

Moraš da znaš da sam ja 
Samotnjak
I da ne znam kako se voli
Ali tebe bih mogla da zavolim.

Nisam ti ja za običan svet.
Haos i nemir su moje drugo ime.
Ipak,
možda sa tobom poželim mir
I jednom ne budem sebična.

Možda me naučiš
Da svet itekako može da bude lep
I da nisam sama.
Možda se odviknem od praznog kreveta.

I šta ću ja ako uspem da skinem
Ovaj oklop, štit
I dam ti sebe na poklon?

Šta ako krenem da ti praštam,
dane i noći,
odlaženja,
nedolaženja,
sa suzama
i osmehom svaki put kada se vratiš?

Šta ću ako se naviknem
na nas,
na sreću i nesreću sa tobom?

Šta ću ako se ljubav ugasi,
dok gledam kako sve kasnije dolaziš kući,
a ja se zaljubila
zavolela
navikla se?

Šta ću ako osetim miris druge na tebi,
dok uporno odbijam 
da verujem u ono što je očigledno
i tebi i meni, čak i njoj?

Šta ću ako budem morala da gledam
kako pakuješ
poslednji dokaz da si bio moj
i odlaziš?

Šta ću ako me ta ljubav slomi?

Ako te zavolim,
ako se prepustim
i dozvolim da mi priđeš, 
rizikovaću sopstvenu propast.

I plašim se, ali jedno pitanje 
ne mogu da izbacim iz glave.

Šta ako si ti onaj pravi?