Tog dana nebo će plakati

Tog dana,

zasigurno neću plakati.

Tog dana,

nebo će to učiniti za mene.

Tog dana,

nebo biće sivo,

biće ogledalo moje duše.

Tog dana,

ustaćeš sa blagim osmehom na licu,

neće ti smetati to što nebo plače

i žurićeš da se obučeš.

Zaboravićeš na sve ostalo,

grliće te i plakati od sreće majka

i bićeš srećan,

tog dana,

kada se svi koje voliš okupe na istom mestu.

Pomislićeš na one koji nisu sa tobom

i pogledaćeš u nebo,

poželećeš da me pozoveš tada,

da te uverim u to da su oni koji nisu tu,

baš tu, iznad tebe.

Ali me tog dana nećeš pozvati.

Tog dana,

igraćeš i pevaćeš,

pomislićeš kako si srećan čovek,

ali nećeš to izgovoriti na glas, jer…

Tog dana

nama neće biti suđeno.

A ako je i bilo,

biće kasno,

jer ćeš shvatiti,

da je nebo

tog dana

ogledalo i tvoje duše.

Tog dana,

nebo će plakati,

svi demoni i andjeli,

duhovi prošlosti.

Učiniće to umesto mene

i tebe.

Te noći,

kada goste ispratiš

i legneš u krevet

dok te ona ljubi

razumećeš

zašto je nebo plakalo tog dana,

zašto su se svi anđeli i demoni,

duhovi prošlosti okupili i plakali.

Te noći

razumećeš zašto je nebo bilo sivo tog dana.

Te noći,

razumećeš

taj dan

i shvatićeš

konačno,

da si se oženio,

pogrešnom.