Srušeni dvorac

*Strogo zabranjeno preuzimanje dela teksta ili teksta u celini bez odobrenja autora.

Nekada davno, odlučila je da sagradi dvorac.
Korak po korak bio je sve lepši i raskošniji.
Sav trud i rad su se isplatili, pomislila je, kada ga je napokon sagradila.
Osetila je sigurnost.
Ali kako to uvek biva, shvatila je da princ na belom konju u realnom svetu ne postoji.
Srušio si njen dvorac.
Zašto?
Pitala je, ali odgovora nije bilo.
Jedino je zasigurno znala da ništa ne može da te spreči.

Nekada davno gledala je ruševine pred sobom i osetila je ruševine u sebi.
Ustala je i počela da skuplja.
Parče po parče.
Pokušala je da povrati nešto što je nekada davno činilo srećnom.
Pokusala je da zalepi ono sto je odavno bilo slomljeno.

I onda je zastala.
I shvatila pravu istinu:

Istina je, da ono što voliš, ne rušiš,

Istina je, da se boriš za ono što voliš!

Istina je, da ne odustaješ od onoga što voliš,

Istina je, da sam ja bila jedina istina u ovoj ljubavi.

Istina je, da si ti bio samo laž, moja laž.

Istina je, da si ti, rušio dok sam gradila.

Istina je, da si ti, mrzeo dok sam ja volela.

Istina je, da si ti odustao dok sam ja spasavala.

Istina je, da ne možeš da spasiš ono što ne želi da bude spašeno.

Poklonila je poslednju suzu srušenom dvorcu, 

okrenula se i nikada više nije pogledala unazad.

Ti si bio njen srušeni dvorac. A.R.