Od ljubavi se ne živi

*Strogo zabranjeno preuzimanje dela teksta ili teksta u celini bez odobrenja autora.

Od ljubavi se ne živi.

Kazao je, sav utučen.

Kao da mu je i poslednji atom snage falio da ponovo poveruje u nas.

Samo je tiho, što može tiše šapnuo:

Počinjem da te zaboravljam. Kao da si davna prošlost koja polako bledi u mojoj glavi.

Da nismo grešili, sada bi možda bilo drugačije.

Nije mi rekao ništa što nisam već znala, ali me je dotukla istina.

Smrvilo se ovo srce i počelo da se cepa na sve moguće strane lupavši sve tiše i tiše

kao da će istog trenutka zastati, dok sam ja onemogućena i nema stajala preko puta njega.

Pomislila sam da odustanem, da ne vredi.

Pomislila sam da je tako najbolje, ali tek tako

nisam mogla da pustim da ode sve što mi je ikada bilo važno.

Sabrala sam se i izustila pitanje čijeg odgovora sam se užasno plašila.

Da li me još uvek voliš?

Suze su se skupile u očima kao da žele da svedoče slici moje propasti,

kao da žele da se podsmevaju odgovoru koji sam očekivala.

Volim te, rekao je.

Najednom, srce se steglo i počelo je ponovo da kuca, iako previše ubrzano.

Nisam očekivala to, nisu ni suze kojima sam ja sada spremna da se podsmevam.

Njegovo “volim te” je ponovo vratilo iskru u mojim očima koja je nadjačala i suze

i svaki nemir u meni, prvi put sam osetila nešto što sam u trenu kada je otišao izgubila.

Snaga.

Kao vetar koji ruši sve pred sobom, zaželela sam da srušim

našu nesreću koja je došla da bi srušila nas.

Snažno sam zagrlila čoveka koji je gledao u mene nesvestan

šta osećam i rekla što jače mogu da ga volim.

Pogledala sam ga u oči u kojima sam videla čitav jedan svemir.

Duboko u njima sam videla nadu, trunku svetla za koju sam bila sigurna da je sposobna da nadjača

i sunčev zrak.

Ne odustajem!

Nemoj ni ti.

Zar da olako bacimo u vodu ono što smo gradili,

zar da ne naučimo iz proteklih grešaka?

Zar da dozvolimo da nas sitnice dotuku?

Ostajem tu, pored tebe, sada i zauvek i “ne” ne prihvatam kao odgovor!

I posle pada sa najviše visine, ustali smo.

Pomalo slomljeni, negde nam fali i neki deo,

ustali smo i izdigli se iznad nas samih 
zbog ljubavi koja ključa u nama spremna da ponovo osvoji svet.

I sada znam da bez te ljubavi ja ne bih bila živa. A.R.