Zar više nismo dostojne?

*Strogo zabranjeno preuzimanje dela teksta ili teksta u celini bez odobrenja autora.

Zar više nismo dostojne 

Cveća na pragu 

I ljubavnih pisma 

Kako smo 

Pobogu 

Rešile da se zadovoljimo mangupima?

A zaboravile na kavaljere 

Koji nam šarmantno otvaraju vrata? 

Kada je ljubav za ceo život prestala da postoji 

Pitam se 

I nostalgično putujem u prošlo vreme 

Koje je krasila prava ljubav 

Pored svih poteškoća. 

Pitam se 

Da li je danas previše jednostavno 

Pridobiti 

Osvojiti 

Pa smo se vremenom prestali truditi?

I uporno tražim krivca 

Zadužnog za ovu katastrofu 

I zahtevam odgovor 

Ali nema ko da mi pruži isti 

Jer svi negde žure

Kasne 

Dok život prolazi i nikad više ne dolazi.

Svi gledaju u telefone 

A zapravo niko ništa i ne vidi 

Jer kada bi videli 

Razumeli bi 

Da je ovo totalna katastrofa!

Jer je prava ljubav zamenjena kao da nikada nije postajala! 

Sada je ljubav preko žice aktuelna, a ljudi su nalik robotima. 

Izgubili smo se iz vida 

Gledajući jedni kroz druge

I beskrajno žalim

Što za bolje ne znamo

A ono najbolje prolazi

A mi to ne čuvamo

Ni kavaljere

Ni dame

Ni doživotnu ljubav.

I sama sebi odgovaram na postavljeno pitanje:

Nismo više dostojne kavaljera.

Jer mangupima poklanjamo svoje srce

A kavaljeri su nažalost

Skoro pa nestali

Jer gledamo kroz njih,

dok mangupe gledamo pravo u oči. A.R.